{"id":2387,"date":"2024-02-21T12:08:21","date_gmt":"2024-02-21T11:08:21","guid":{"rendered":"https:\/\/ultrazvukdojke.rs\/razvojni\/?p=2387"},"modified":"2024-12-31T10:36:35","modified_gmt":"2024-12-31T09:36:35","slug":"recist","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ultrazvukdojke.rs\/razvojni\/recist\/","title":{"rendered":"RECIST – Response Evaluation Criteria In Solid Tumors"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n

RECIST (R<\/strong>esponse E<\/strong>valuation C<\/strong>riteria I<\/strong>n S<\/strong>olid T<\/strong>umors) predstavlja sistem kriterijuma koji prati odgovor tumora na terapiju. Procena odgovora na antikancersku terapiju odre\u0111uje se ukupnim pre\u017eivljavanjem, bez znakova bolesti, \u0161to predstavlja krajnji dokaz efikasnosti antikancerske terapije. Merenje vel\u010diine tumora zasnovano na radiolo\u0161kim metodama predstavlja surogat ovih parametara u proceni terapijskog odgovora. Radiolo\u0161ke metode omogu\u0107avaju rane informacije, zasnovane na objektivnim dokazima.<\/p>\n\n

Prva organizacija koja je uvela standardizaciju kriterijuma za odgovor tumora na terapiju je Svetska zdravstvena organizacija (SZO). SZO je uvela standardizaciju kriterijuma za odgovor tumora na terapiju 1981. Godine. U skladu sa preporukama SZO pacijentima sa tumorom potrebno je bidirekciono merenje, tj. izmeriti najve\u0107i dijametar, kao i ve\u0107i dijametar perpendikularan na prethodni za svaku neoplazmu ponaosob dobijaju\u0107i odre\u0111enu broj\u010danu vrednost.<\/p>\n\n

Suma produkata za sve neoplazme predstavlja objektivni kriterijum merljivosti tumora i promene tokom i na kraju terapije dozvoljavaju\u0107i procenu tumorskog odgovora na terapiju.<\/p>\n\n

Nakon uspostavljanja ovih kriterijuma, u periodu od dve decenije, isti su usvojeni od strane mnogih istra\u017eiva\u010dkih grupa i farmaceutskih kompanija za potrebe svojih istra\u017eivanja. Ipak, problemi koji su se javili tokom \u0161iroke primene novih imid\u017eing modaliteta, zahtevali su odre\u0111ene modifikacije u cilju prevazila\u017eenja nejasno\u0107a prvobitnih smernica datih od strane SZO. Grupa eksperata je formirana 1994. godine u cilju re-evaluacije i izmene ovih kriterijuma.<\/p>\n\n

Zasnovano na predlozima ove eskpertske grupe, SZO, Nacionalni Institut za karcinom SAD i Evropska organizacija za istra\u017eivanje i terapije karcinoma, su 2000. godine kona\u010dno usvojili nove smernice RECIST<\/a><\/strong>-a, sistem kriterijuma koji prati odgovor tumora na terapiju.<\/p>\n\n

Sa RECIST-om, termini \u201emerljive\u201c i \u201ene merljive\u201c lezije su preciznije definisane. Tako\u0111e, procedure za odabir najreprezentativnije neoplasti\u010dne lezije koje trebaju biti merene i pra\u0107ene (\u201etarget lezije\u201c) je bolje obja\u0161njen. Ta\u010dnije, definisano je da \u201etarget lezije\u201c moraju biti odabrane kao najve\u0107e, biti primer organa zahva\u0107enih neoplazijom i ne bi trebalo biti vi\u0161e od 10 ukupno ili 5 po organu. Merenje veli\u0109ine \u201etarget lezija\u201c je pojednostavljeno, uzimaju\u0107i u obzir ve\u0107i transverzalni dijametar svake lezije a ne proizvod dva perpendikularna dijametra prema SZO kriterijumu.<\/p>\n\n

\"antikancerska<\/figure>\n\n

Dodatno, termin \u201enon-target\u201c lezije je uveden a na\u010din njihove promene je obja\u0161njen. Kona\u010dno, metodologija procene \u201ekona\u010dnog odgovora\u201c na terapiju je kvalitetnije obja\u0161njena. RECIST je prihva\u0107en u \u0161irokim akademskim institucijama, medicinskim istra\u017eiva\u010dkim grupama, kao i kod farmaceutskih ku\u0107a i primenjen je u ispitivanjima gde se kona\u010dno do\u0161lo do zaklju\u010dka da kona\u010dan odgovor treba biti \u201eobjektivni odgovor na terapiju\u201c ili \u201evreme napredovanja\u201c bolesti. Pojednostavljenje metodologije merenja nije uticalo na pouzdanost RECIST-a u pore\u0111enju sa kriterijumima SZO.<\/p>\n\n

Mane i problemi sa prvim RECIST<\/h2>\n

Ipak, zajedno sa op\u0161te prihva\u0107enim kori\u0161\u0107enjem RECIST-a, problemi i mane su prime\u0107eni u njegovoj upotrebi prilikom evaluacije specifi\u0109nih neoplazmi, poput mezotelioma i tumora kod dece. Tako\u0111e, smanjenje broja target lezija, procena abnormalno uve\u0107anih limfnih \u010dvorova, zamena jednodimenzionalnog sa trodimenzionalnim (3D) merenjem i uvo\u0111enjem novijih imid\u017eing modaliteta (pru\u017eanje molekularnog i \u201efunkcionalnog\u201c imid\u017einga) je predlo\u017eeno. U cilju 7 re\u0161avanja ovih problema, nova RECIST radna grupa je formirana, koja je uklju\u010dila i klini\u010dke lekare sa iskustvom u razvoju i evaluaciji novih lekova, najbitnija akademska udru\u017eenja, dr\u017eavne zdravstvene organizacije, kao i farmaceutsku industriju, zajedno sa imid\u017eing specijalistima i statisti\u010darima. Grupa je izvr\u0161ila procenu baze podataka EORTC-a, uklju\u010duju\u0107i i 6,500 pacijenata sa preko 18,000 target lezija, a njihov rad je doprineo prvoj reviziji RECIST-a, koja je objavljena 2009. godine i nazvana RECIST 1.1.<\/p>\n\n

RECIST 1.1<\/h2>\n

RECIST 1.1 je napravljen kao uvod u nove standardizovane procedure merenja ekstenzija solidnih tumora i metodologija merenja njegovih objektivnih promena, za potrebe klini\u010dkih ispitivanja vezanih za neoplazije kako kod odraslih, tako i kod dece. Data je mogu\u0107nost da se u RECIST 1.1 uvrste i promene poput glioma. Dato je dodatno obja\u0161njenje da ove smernice nisu planirane za upotrebu tamo gde su druge vrste smernica op\u0161te prihva\u0107ene kao \u0161to je to slu\u010daj kod malignog limfoma gde su prihva\u0107ene \u201eAnn Arbor\u201c smernice.<\/p>\n\n

Iako su postojale preporuke da se prihvati i 3D volumetrija tumora i funkcionalnih tehnika (poput 18F-FDG-PET, CT perfuzija, dinami\u010dke i funkcionalne MR tehnike), procenjeno je da i dalje ne postoji standardizacija niti \u0161iroka mogu\u0107nost upotrebe ovih modaliteta. Ipak 18F-FDG-PET je zvani\u010dno prihva\u0107en kao komplementarna metoda koja procenjuje \u0161irenje i progresiju pojedinih neoplazmi poput limfoma. Kod pacijenata sa karcinomom, lezija se ubraja u \u201cmerljive\u201d ukoliko je makar jedna njena veli\u010dina merljiva. Ukoliko smatramo da je lezija merljiva ona mora da ima ta\u010dno definisan najve\u0107i dijametar i da on ne bude manji od 10mm na transverzalnom CT ili MR preseku. Tako\u0111e ako pratimo neku leziju na radiografiji kao \u0161to je tumor plu\u0107a, RECIST 1.1 vodi\u010d predla\u017ee da lezija mora biti ve\u0107a od 20mm. Ako pratimo LN, u tom slu\u010daju njihov kra\u0107i transverzalni promer mora biti ve\u0107i od 15mm na transverzalnom preseku. Moramo napomenuti da samo kra\u0107i aksijalni promer mora biti meren, zato \u0161to je dokazano da je taj promer najreprezentivniji. Mere moraju biti date u cm ili mm, merene u transverzalnoj ravni, sa izuzetkom tumora koji se \u0161ire u sagitalnoj ili koronarnoj ravni poput parasagitalnih tumora.<\/p>\n\n

\"\"<\/figure>\n\n

U svakom slu\u010daju, ponovno merenje tokom follow-up-a imid\u017e\u0163ing metoda mora biti u istoj ravni. Kao \u201cnemerljive\u201d treba da do\u0111u u obzir sve ostale lezije kao i one \u010dije merenje nije reproducibilno istim vizuelizacionim modalitetom. Potrebno je u izve\u0161taju navesti i prisustvo ascitesa, pleuralne ili perikardne efuzije, inflamatorne bolesti dojke, karcinomatozni limfanginitis, abdominalne mase koje su klini\u010dki detektabilne, ali nemaju mogu\u0107nost reproducibilnog merenja preporu\u010denom metodom.<\/p>\n\n

U skladu sa RECIST 1.1 vodi\u010dem, metastaze na kostima ne mogu biti merene scintigrafijom, PET-CT-om, niti radiografijom. Ipak, ove metode se koriste da bi pokazale da li postoji prisustvo meta promena. Isto tako je razja\u0161njeno da liti\u010dne ili me\u0161ovite meta promene koje su pra\u0107ene mekotkivnim masama i kao takve detektovane na CT-u ili MR-u odgovaraju definiciji nemerljivih lezija, te kao takve mogu u\u0107i u procenu odgovora. Skleroti\u010dne meta promene su tako\u0111e definisane kao nemerljive.<\/p>\n\n

Neoplasti\u010dne lezije koje su ranije tretirane radioterapijom mogu biti razmatrane kao merljive, samo ako predstavljaju viabilno tkivo koje je prethodno potvr\u0111eno biopsijom ili citologijom.<\/p>\n\n

Prvi – Inicijalni pregled<\/h2>\n

Prvi tj. inicijalni pregled mora biti najmanje \u010detiri nedelje pre po\u010detka terapije i imperativ je da se ta\u010dno procene granice tumora u cilju adekvatne procene dimenzija tokom pra\u0107enja. Potrebno je konstatovati da postoje merljive promene i odabrati \u201ctarget\u201d lezije (najvi\u0161e pet, tj. najvi\u0161e dve po organu i po mogu\u0107nosti uklju\u010diti sve zahva\u0107ene organe). Potrebno je ostale promene konstatovati kao \u201cnon-target\u201d lezije. Ukoliko se \u201ctarget\u201d lezija podvoji tokom pra\u0107enja u vi\u0161e fragmenata, potrebno je izra\u010dunati sumu najve\u0107ih dijametara odvojenih fragmenata. U slu\u010daju da se dve \u201ctarget\u201d lezije spoje (bez plana normalnog tkiva izme\u0111u), ra\u010duna se najve\u0107i dijametar nove lezije. Ako bi \u201ctarget\u201d lezija postala toliko mala da se ne mo\u017ee adekvatno izmeriti, njen dijametar se u na\u010delu ra\u010duna kao da je 5mm. Limfni \u010dvor koji je ozna\u010den kao \u201ctarget\u201d lezija, a koji je tokom pra\u0107enja postao manjeg transverzalnog dijametra od 10mm (vi\u0161e se ne smatra kao patolo\u0161ki) ali i dalje treba biti meren za potrebe budu\u0107eg pra\u0107enja. Nakon odabira \u201ctarget\u201d lezija, potrebno je sabrati du\u017ee dijametre \u201ctarget\u201d lezija, osim limfnih \u010dvorova, gde se sabira kra\u0107i dijametar kako bi mogli u izve\u0161taju definisati kako karcinom reaguje na terapiju. Nije striktno definisano koliko frekventno treba raditi pra\u0107enje, ali postoji preporuka da follow-up pregled bude nakon svakog ciklusa hemioterapije (uobi\u010dajeno 6-8 nedelja).<\/p>\n\n

U skladu sa RECIST 1.1 kriterijumom, definicije na kojima se zasniva odgovor tumora na terapiju, su slede\u0107e:<\/p>\n\n

1. CR (kompletna regresija) \u2013 potpuno povla\u010denje svih lezija;<\/p>\n\n

2. PR (parcijalna regresija) \u2013 smanjenje sume dijametara za najmanje 30%;<\/p>\n\n

3. PD (progresija bolesti) \u2013 pove\u0107anje sume dijametara za najmanje 20%;<\/p>\n\n

4. SD (stabilna bolest) \u2013 promene sume koje ne zadovoljavaju nijedan navedeni kriterijum.<\/p>\n\n

Sve \u201cnon-target\u201d lezije moraju biti evaluirane samo kvalitativno (prisutne, odsutne ili podjednake veli\u010dine), \u010dak i kada je njihov dijametar merljiv. Odgovaraju\u0107i kriterijum i definicije na kojima se zasniva odgovor tumora na terapiju \u201cnon-target\u201d lezija su slede\u0107e:<\/p>\n\n

1. CR (kompletna regresija) \u2013 nestanak svih \u201cnon-target\u201d lezija i normalizacija vrednosti Tu markera;<\/p>\n\n

2. Non-CR\/Non-PD \u2013 odr\u017eavanje najmanje jedne \u201cnon-target\u201d lezije i povi\u0161enja vrednosti TU markera;<\/p>\n\n

3. PD (progresija bolesti) \u2013 nedvosmisleno pove\u0107anje veli\u010dine ili pojava novih lezija (nova lezija predstavlja leziju koja nije uo\u010dena tokom prvog pregleda).<\/p>\n\n

\"Metastatski<\/figure>\n\n
\"Kontrolni<\/figure>\n\n

Suma na prvom pregledu je bila 54mm, dok je na kontrolnom pregledu suma bila 66mm. Razlika od 12mm (18%) je SD.<\/p>\n\n

\"Metastatski<\/figure>\n\n
\"\"<\/figure>\n\n
\"Invazivni<\/figure>\n\n

RECIST 1.1 potrebna je dvojna kontrast, data per os<\/em>, kod tumora abdomena i male karlice i intravenski. Intraveski dato jodno kontrasno sredstvo nije potrebno dati samo kod odre\u0111enih lezija u plu\u0107ima, kao i kod pacijenata koji su alergi\u010dni na kontrasno sredstvo ili su hroni\u010dni bubre\u017eni bolesnici. U slu\u010daju alergije ili HBI potrebno je razmatrati nekontrasni CT pregled ili MR. Me\u0111utim, RECIST 1.1 ne precizira kako je potrebno dati IV kontrast (ru\u010dno ili u bolusu pomo\u0107u pumpe). Konkretno, u pra\u0107enju ve\u0107eg broja tumorskih promena dovoljna je samo jedna postkontrasna faza i to portna venska faza snimanja. CT pregled u tri faze potreban je samo kod HCC i neuroendokrinih tumora.<\/p>\n\n

Prema RECIST 1.1, MR se mo\u017ee koristiti kao alternativa CT-u za merenja u ve\u0107ini neoplazija, posebno uklju\u010duju\u0107i one koje se nalaze u plu\u0107ima. Poznato je da MR treba uklju\u010diti u pra\u0107enje odre\u017eenih malignih bolesti, kao prvu liniju imid\u017einga kod dece i mladih odraslih, posebno u pra\u0107enju neuroblastoma, s obzirom da ova imid\u017eing metoda ne spada u metodu sa jonizuju\u0107im zra\u010denjem. Potrebno je napomenuti da leziju uvek moramo meriti u istoj ravni, bilo transverzalnoj, sagitalnoj ili koronarnoj kao na inicijalnom pregledu, kao i da je potrebno koristiti iste sekvence na istom tipu magnetne rezonance. RECIST 1.1 vodi\u010d nije precizno definisao koje sekvence treba raditi, ali je preporu\u010dio kori\u0161\u0107enje standardnih sekvenci T1W i T2W, sa supresijom masti ili bez supresije masti, pre i posle aplikovanja paramagnetnog kontrasnog sredstva.<\/p>\n\n

Prema RECIST 1.1, UZ se ne mo\u017ee koristi u proceni efekta, uklju\u010duju\u0107i i pedijatrijski uzrast s obzirom da je subjektivna metoda tj. da zavisi od iskustva radiloga.<\/p>\n\n

Iako je upotreba PET u nekim vrstama neoplazija (kao \u0161to su limfomi, non small cell lung cancer<\/em> i melanoma) uspostavljena i kontinuirano se \u0161iri, stru\u010dni autori RECIST 1.1 vodi\u010da procenjuju da jo\u0161 uvek nema standardizovanih kriterijuma koji bi dopustili potpuno uklju\u010divanje modaliteta (obi\u010dno se izvodi u kombinaciji sa CT, u smislu hibridne imid\u017eing metode – PET-CT). Me\u0111utim, \u010dinjenica je da se PET-CT \u010desto koristi u studijama koje vrednuju efektivnost novih antineoplasti\u010dnih lekova. Iz tog razloga, RECIST 1.1 autori prihvataju upotrebu FDG-PET kao komplementarnu metodu za procenu odgovora na terapiju.<\/p>\n\n

Ograni\u010denja RECIST 1.1 metode<\/h2>\n\n

Merenje veli\u010dine neoplasti\u010dne lezije je dugotrajna procedura, osetljiva na sistemske i statisti\u010dke gre\u0161ke, uglavnom zbog nemogu\u0107nosti adekvatne procene granica lezije. Ovo mo\u017ee biti posebno te\u0161ko u slu\u010dajevima kada je lezija nepravilnog oblika, spikulirana ili se radi o malim lezijama \u0161to mo\u017ee dovesti do la\u017ene kategorizacije odgovora (slika ispod).<\/p>\n\n

\"Primer<\/figure>\n\n

Promer ove lezije je 19,2mm. Nakon zavr\u0161etka hemoterapije, na istom CT preseku prikazana je gotovo potpuna regresija lezije. U grudnom ko\u0161u pacijenta sa metastatskim melanomom u desnom gornjem delu plu\u0107nog re\u017enja. Pre zapo\u010dinjanja terapije (a) maksimalni popre\u010dni pre\u010dnik slabo definisane mekotkivne lezije je 19,2mm; dok je nakon terapije 15,2 mm i mo\u017ee se pripisati o\u017eiljnom tkivu. Ako se rukovodimo metodologijom merenja RECIST-a 1.1, maksimalni pre\u010dnik lezije je smanjen za 21% \u0161to promenu defini\u0161e kao stabilnu bolest. Me\u0111utim, uzimaju\u0107i u obzir izgled i 3D dimenziju lezije, smanjenje njenog volumena je o\u010digledno \u0161to je vrlo zna\u010dajno, s obzirom da leziju mo\u017ee definisati kao kompletnu regresiju, pogotovo ako je mogu\u0107e verifikovati aktivnu bolest.<\/p>\n\n

Iako RECIST 1.1 revizija ima re\u0161enja za mnoge probleme, jo\u0161 uvek postoje odre\u0111ena neslaganja u klini\u010dkoj praksi.<\/p>\n\n

Jedna studija je pokazala da 3D volumetrijska merenja, koriste\u0107i poluautomatizovane ili automatizovani softvere, dozvoljava vi\u0161e ta\u010dnosti u proceni ponovljenih merenja veli\u010dine neoplasti\u010dnih lezija i njegovih promena, u pore\u0111enju na jednodimenzionalnim merenjem u RECIST 1.1 i bidirekcionim merenjem u predhodnim kriterijuma SZO. Me\u0111utim, zbog raznolikosti i ograni\u010denju dostupnosti takvih softverskih alata koji spre\u010davaju njihovu \u0161iroku upotrebu, nisu bili inkorporirani u RECIST 1.1 smernice.<\/p>\n\n

Neke tumore, zbog njihovog \u0161ablona rasta i oblika, prakti\u010dno je nemogu\u0107e izmeriti na ponovljiv na\u010din. Maligni mezoteliom pleure predstavlja tipi\u010dan primer takve neoplazije. Prema nekim studijama, pokazano je da se zbog tipi\u010dnog rasta i anatomskog prostiranja ove neoplazije mo\u017ee preciznije proceniti merenje, na odabranim popre\u010dnim presecima CT-a, gde je potrebno izmeriti maksimalni popre\u010dni pre\u010dnik pleuralne lezije, umesto maksimalnog uzdu\u017enog pre\u010dnika kako je odre\u0111eno RECIST 1.1. Sa tim u vezi, predlo\u017eena je modifikovana verzija mRECIST.<\/p>\n\n

\"\"<\/figure>\n\n

Procena veli\u010dine drugih merljivih lezija poput metastatski izmenjenih limfnih \u010dvorova, prema smernicama RECIST 1.1 kriterijuma, potrebno je dodati sumi pre\u010dnika pleuralne lezije. Ukupna suma ovih pre\u010dnika se uzima u obzir u toku pra\u0107enja i na kraju terapije, predstavljaju\u0107i kriterijum za procenu odgovora mezotelioma na terapiju. Me\u0111utim, i dalje postoje problemi i nedoslednosti u pogledu standardizacija metodologije merenja lezije pleuralnog mezotelioma, koje name\u0107e potrebu za ta\u010dnim opisom na\u010dina izbora i vrednovanja merljivih i ciljnih lezija u protokolu svake studije za ovu vrstu neoplazija.<\/p>\n\n

Slede\u0107i problem je diferencijacija neoplasti\u010dnih lezija od okolne fibroze ili normalnog tkiva, koje u nekim slu\u010dajevima mo\u017ee biti te\u0161ko ili \u010dak nemogu\u0107e zasnovano samo na CT-u i MR karakteristikama. Ako je ova diferencijacija presudna za procenu odgovora tumora, ovakve lezije moraju biti potvr\u0111ene core needly biopsy<\/em> ili fine needle aspiration<\/em>, tj. histopatolo\u0161ki ili citolo\u0161ki. Zbog ovoga 18F-FDG-PET mo\u017ee biti od pomo\u0107i u odabranim slu\u010dajevima. Me\u0111utim, ova metoda ima ograni\u010denja u pogledu senzitivnosti i specifi\u010dnosti.<\/p>\n\n

Tako\u0111e, poznato je da smanjenje tumora nije uvek reprezentativan za efekat terapije naro\u010dito kada je primenjena nova antineoplasti\u010dna terapija. U nekoliko studija je potvr\u0111eno da RECIST metodologija u tim slu\u010dajevima \u010desto potcenjuje objektivni odgovor, dok mo\u017ee postojati evidentan klini\u010dki odgovor i pove\u0107ano pre\u017eivljavanje.<\/p>\n\n

Danas postoji dovoljno podataka koji name\u0107u upotrebu modifikovanih kriterijuma za procenu odgovora kod specifi\u010dnih tumora i\/ili terapije, kao \u0161to je HCC, gastrointestinalni stromalni tumori (GIST) tretirani sa imatinib-mesilatom, i kod metastaza u jetri tretiranih antiangiogenicima. Tako\u0111e, i RECIST kriterijumi nisu pouzdani za procenu terapijskog efekta nakon radiofrekventne ablacije i krioablacija lezije u jetri.<\/p>\n\n

RECIST smernice ne uklju\u010duju upotrebu UZ-a za odgovor jer je metoda koja zavisi od operatera, dok sa druge strane prihvataju i predla\u017eu klini\u010dku palpaciju, endoskopiju i histopatolo\u0161ki pregled, koje su tako\u0111e zavisne od operatera. Potrebno je uzeti u obzir \u010dinjenicu da, u slu\u010dajevima pacijenata sa rakom dojke, procena veli\u010dine lezije prema klini\u010dkoj palpaciji je zvani\u010dno prihvatljiva i preporu\u010dena, dok UZ procena nije. Tako\u0111e, UZ predstavlja dragocenu metodu u svakodnevnoj praksi pedijatrijske onkologije, gde je izbegavanje jonizuju\u0107em zra\u010denju od velike va\u017enosti. Na kraju, nedavno studije potvrdjuju korisna svojstva UZ metode u proceni rezultata terapije nakon ablacije tumora jetre ili kori\u0161\u0107enja novih antiangiogenih lekova. Ove \u010dinjenice name\u0107u potrebu da se ponovo razmotri upotreba UZ u cilju procene terapijskog rezultata.<\/p>\n\n

RECIST 1.1 smernice se primenjuju u slede\u0107im situacijama:<\/em><\/strong><\/p>\n\n

1. Da opi\u0161e ishod le\u010denja u dnevnoj praksi (\u201cmoj pacijent reaguje na datu antikancersku terapiju…\u201d);<\/p>\n\n

2. Kao surogat efekta le\u010denja (npr. randomizovane studije);<\/p>\n\n

3. Kao primarni krajnji ishod u II fazi klini\u010dkog ispitivanja leka ili re\u017eima le\u010denja, radi dono\u0161enja odluke o njihovoj daljoj primeni;<\/p>\n\n

4. Samo 2% svih pacijenata sa dijagnozom maligne bolesti uklju\u010deni su u zvani\u010dna klini\u010dka ispitivanja novih lekova ili re\u017eima le\u010denja;<\/p>\n\n

5. Dok se ne otkrije kauzalno le\u010denje, svaka antikancerska terapija se quod solam individuam <\/em>mo\u017ee da se smatra eksperimentalnom.<\/p>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\"Picture\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t\tdr Dejana Senji\t\t\t\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t

specijalista radiologije<\/p>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

RECIST (Response Evaluation Criteria In Solid Tumors) predstavlja sistem kriterijuma koji prati odgovor tumora na terapiju. Procena odgovora na antikancersku terapiju odre\u0111uje se ukupnim pre\u017eivljavanjem, bez znakova bolesti, \u0161to predstavlja krajnji dokaz efikasnosti antikancerske terapije. Merenje vel\u010diine tumora zasnovano na radiolo\u0161kim metodama predstavlja surogat ovih parametara u proceni terapijskog odgovora. Radiolo\u0161ke metode omogu\u0107avaju rane informacije, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2388,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[42],"tags":[30],"class_list":["post-2387","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-strucni-radovi","tag-recist"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ultrazvukdojke.rs\/razvojni\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2387","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ultrazvukdojke.rs\/razvojni\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ultrazvukdojke.rs\/razvojni\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ultrazvukdojke.rs\/razvojni\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ultrazvukdojke.rs\/razvojni\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2387"}],"version-history":[{"count":33,"href":"https:\/\/ultrazvukdojke.rs\/razvojni\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2387\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4098,"href":"https:\/\/ultrazvukdojke.rs\/razvojni\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2387\/revisions\/4098"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ultrazvukdojke.rs\/razvojni\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2388"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ultrazvukdojke.rs\/razvojni\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2387"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ultrazvukdojke.rs\/razvojni\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2387"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ultrazvukdojke.rs\/razvojni\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2387"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}