Alergija – Sve što treba da znate!

Učestalost alergijskih oboljenja u svetu raste iz godine u godinu, kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, procenjuje se da se između 30 i 40% svetske populacije suočava sa nekom vrstom alergije. Više stotina miliona ljudi u svetu boluje od alergijskog rinitisa, dok se procenjuje da više od 300 miliona ljudi ima astmu. Ovaj trend porasta posebno je zabrinjavajući kod dece, koja snose najveći teret povećanja broja alergija u poslednje dve decenije.

Prema ranije sprovedenim studijama, čak 30% stanovništva u Srbiji pati od neke vrste alergije. Istraživanje koje je obavljeno 2019. godine, je otkrilo da je prevalencija alergija na hranu bila 1.7%. Posebno je zabrinjavajuća činjenica da Srbija zauzima vodeću poziciju u regionu kada je reč o alergiji na ambroziju, koja predstavlja glavni uzrok respiratornih alergijskih reakcija tokom kasnog leta i početkom jeseni.

Šta je alergija?

Alergija predstavlja preosetljivost imunološkog sistema na određene supstance iz okoline, poznatije kao alergeni. Ova reakcija organizma nastaje kada imuni sistem pogrešno prepozna inače bezopasne materije kao potencijalnu pretnju, što dovodi do niza simptoma koji mogu varirati od blagih do ozbiljnih. Alergijska reakcija se može manifestovati na različitim delovima tela, uključujući nos, oči, pluća, sinuse, grlo, kožu i unutrašnje organe.

Koji su uzroci alergija?

Alergije nastaju kao rezultat složene interakcije između genetskih predispozicija i faktora okoline, dok savremeni način života takođe igra značajnu ulogu u povećanju prevalencije alergijskih oboljenja.

Genetski faktori

Genetska predispozicija se smatra jednim od ključnih faktora u razvoju alergija. Istraživanja pokazuju da je preko 40% svetske populacije genetski predisponirano za pojavu alergijskih reakcija. Rizik za razvoj alergije se značajno povećava ukoliko jedan ili oba roditelja imaju alergiju. Ako je jedan roditelj alergičan, verovatnoća da će dete razviti alergiju se kreće između 20% i 40%. Ukoliko su oba roditelja alergična, taj rizik raste na 50% do 80%.

Faktori okoline

Faktori životne sredine igraju značajnu ulogu u razvoju i pogoršanju alergijskih stanja. Zagađenje vazduha, visoka koncentracija polena, klimatske promene i izloženost različitim alergenima u ranom uzrastu mogu uticati na povećanje rizika od alergija. Posebno je zabrinjavajući uticaj zagađenja vazduha, koje može povećati osetljivost osobe na inhalacione alergene. Klimatske promene takođe doprinose produženju sezone polena i povećanju koncentracije alergena u vazduhu.

Savremeni način života

Savremeni način života se često dovodi u vezu sa porastom alergijskih oboljenja. Takozvana “higijenska teorija” sugeriše da široka primena antibiotika i vakcina, manja učestalost bakterijskih infekcija i smanjena izloženost endotoksinima bakterija mogu dovesti do slabije stimulacije imunološkog sistema. Život u urbanim sredinama, provođenje više vremena u zatvorenom prostoru, promene u ishrani koje uključuju više prerađene hrane i manje svežih namirnica, kao i bolja izolacija i jače zagrevanje domova, stvaraju uslove koji pogoduju razvoju alergija.

Koji su najčešći tipovi alergija?

Alergije se mogu manifestovati na različite načine i pogađati različite organske sisteme. Među najčešćim tipovima alergija se izdvajaju respiratorne alergije, alergije na hranu, alergije na lekove i alergije na životinje.

Alergija na polen, grinje i prašinu – Respiratorne alergije

Alergija na polen i prašinu predstavljaju najčešći oblik alergijskih reakcija. Polen je jedan od glavnih uzročnika sezonskih alergija, posebno u proleće. Alergija na polen se često naziva “sezonski alergijski rinitis” i može izazvati simptome poput kijanja, curenja nosa, svraba u očima i grlu. Pored polena, kućna prašina i grinje su česti uzročnici respiratornih alergija tokom cele godine.

Alergije na hranu

Alergije na hranu su sve češće, posebno kod dece. Najčešći alergeni u hrani uključuju mleko, jaja, kikiriki, orašaste plodove, soju, pšenicu, ribu i školjke. Simptomi mogu biti od blagih, poput osipa ili svraba, do ozbiljnih anafilaktičkih reakcija. Važno je napomenuti da se alergije na hranu mogu razviti u bilo kom životnom dobu, iako su češće kod dece.

Alergija na lekove

Alergija na lekove može biti ozbiljna i potencijalno opasna po život. Najčešće se javlja reakcija na antibiotike, posebno penicilin i sulfonamide, kao i na nesteroidne antiinflamatorne lekove poput aspirina. Simptomi mogu varirati od blagih kožnih reakcija do teških sistemskih reakcija, uključujući anafilaksu.

Alergija na životinje

Alergija na životinje, posebno na dlaku kućnih ljubimaca, predstavlja značajan problem za mnoge ljude. Najčešće se javlja alergija na mačke i pse, ali se mogu razviti i na druge životinje. Ove alergije obično izazivaju respiratorne simptome, poput kijanja, curenja nosa i otežanog disanja, a mogu dovesti i do pogoršanja astme kod osetljivih osoba.

Simptomi alergija

Alergijske reakcije se mogu manifestovati na različiti načine, pri čemu se najčešće javljaju respiratorni, kožni i gastrointestinalni simptomi. U težim slučajevima, može doći i do anafilakse, koja predstavlja ozbiljnu, potencijalno životno ugrožavajuću reakciju.

Respiratorni simptomi

Respiratorni sistem često je pogođen alergijskim reakcijama. Najčešći simptomi koji se javljaju su:

Kijanje
Curenje nosa (rinoreja)
Zapušenost nosa
Svrab i iritacija grla
Kašalj, posebno suvi, nadražajni
Otežano disanje ili zviždanje u grudima (vizing)

Ovi simptomi mogu biti posebno izraženi kod alergijskog rinitisa i alergijske astme.

Alergijska reakcija na koži

Koža je često zahvaćena alergijskim reakcijama, a manifestacije mogu biti raznovrsne:

Urtikarija (koprivnjača) – crvene, izdignute promene na koži koje svrbe.
Angioedem – otok mekih tkiva, najčešće usana, očnih kapaka ili ekstremiteta.
Ekcem (atopijski dermatitis) – suva, crvena koža koja svrbi, često sa ljuspanjem.
Kontaktni dermatitis – crvenilo i svrab na mestu kontakta sa alergenom.

Gastrointestinalni simptomi

Alergije na hranu mogu izazvati različite simptome u digestivnom traktu:

Mučnina i povraćanje
Bolovi u stomaku i grčevi
Dijareja
Nadutost
Oralni alergijski sindrom – svrab i otok usana, jezika i grla nakon konzumiranja određene hrane

Anafilaktički šok i anafilaksa

Anafilaksa predstavlja najozbiljniju manifestaciju alergijske reakcije. Karakteriše se brzim nastankom i može ugroziti život. Simptomi uključuju:

Otežano disanje i gušenje
Pad krvnog pritiska
Ubrzan puls
Vrtoglavicu i nesvesticu
Generalizovanu urtikariju
Oticanje grla i jezika

Anafilaksa zahteva hitnu medicinsku intervenciju i primenu adrenalina.

Anafilaktički šok je najteži oblik anafilakse i nastaje kad alergijska reakcija dovede do pada krvnog pritiska, poremećaja cirkulacije i slabije prokrvljenosti vitalnih organa, što može rezultirati gubitkom svesti, kolapsom, pa čak i smrtnim ishodom ako se odmah ne interveniše. Anafilaktički šok je ekstremna manifestacija anafilakse.

Najvažnije je reagovati brzo, kod bilo koje ozbiljne alergijske reakcije potrebno je odmah potražiti medicinsku pomoć.

Koja je razlika između anafilakse i anafilaktičkog šoka? Razlika je u tome da je svaki anafilaktički šok anafilaksa, ali nije svaka anafilaksa u obliku anafilaktičkog šoka.

Dijagnostika alergija

Dijagnostika alergija obuhvata nekoliko koraka, uključujući detaljnu anamnezu, fizički pregled i specifične testove.

Anamneza i fizički pregled

Anamneza predstavlja ključni korak u dijagnostici alergija. Lekar prikuplja informacije o simptomima alergije i njihovom trajanju, faktorima koji pogoršavaju ili olakšavaju simptome, o izloženosti alergenima, kao i o porodičnoj istoriji alergija. Fizički pregled uključuje pregled kože, očiju, nosa i grla, kao i auskultaciju pluća.

Kožni testovi – prick test i intradermalni test

Kožni testovi su najčešće korišćena metoda za otkrivanje specifičnih alergena. Postoje dve glavne vrste:

Prick test. Mala količina alergena se nanosi na kožu, nakon čega se koža blago zagrebe. Pozitivna reakcija se manifestuje pojavom otoka i crvenila na mestu aplikacije.

Intradermalni test. Alergen se ubrizgava plitko pod kožu. Ovaj test je osetljiviji od prick testa, ali nosi veći rizik od sistemskih reakcija.

Test iz krvi

Test iz krvi se koristi za merenje nivoa specifičnih IgE antitela u krvi, a najčešće se primenjuju RAST (radioalergosorbentni test) i ELISA (enzyme-linked immunosorbent assay) testovi.

Ovi testovi su posebno korisni kada kožni testovi nisu izvodljivi ili kada postoji rizik od teške alergijske reakcije.

Važno je napomenuti da se rezultati dijagnostičkih testova uvek moraju tumačiti u kontekstu kliničke slike i anamneze pacijenta.

Lečenje alergije

Lečenje alergije može obuhvatiti nekoliko pristupa koji se mogu kombinovati radi postizanja najboljih rezultata. Tri glavna pristupa u lečenju alergija su izbegavanje alergena, farmakoterapija i imunoterapija.

Izbegavanje alergena

Prva linija odbrane protiv alergijskih reakcija jeste izbegavanje kontakta sa alergenima. Za osobe alergične na polen, preporučuje se praćenje koncentracije polena u vazduhu i izbegavanje boravka na otvorenom tokom perioda visoke koncentracije. Kod alergija na kućnu prašinu, savetuje se redovno čišćenje, upotreba hipoalergenih navlaka za posteljinu i održavanje optimalne vlažnosti vazduha. Osobe sa alergijama na hranu moraju pažljivo čitati deklaracije na prehrambenim proizvodima i izbegavati namirnice koje sadrže alergene.

Lekovi za alergiju – Farmakoterapija

Kada izbegavanje alergena nije moguće ili nije dovoljno efikasno, pribegava se farmakoterapiji, odn. uzimanju lekova za alergiju. Antihistaminici predstavljaju osnovu farmakološkog lečenja alergija. Ovi lekovi blokiraju dejstvo histamina, glavnog medijatora alergijske reakcije. Kortikosteroidi, bilo u obliku nazalnih sprejeva, inhalatora ili krema se koriste za smanjenje upale i ublažavanje simptoma. Dekongestivi mogu pomoći u olakšavanju nazalne kongestije, ali se preporučuje njihova kratkotrajna upotreba.

Imunoterapija

Imunoterapija predstavlja dugoročno rešenje za lečenje alergija. Ovaj pristup podrazumeva postepeno izlaganje organizma malim dozama alergena, čime se vremenom razvija tolerancija. Imunoterapija se može primenjivati subkutano (putem injekcija) ili sublingvalno (u obliku kapi ili tableta koje se stavljaju pod jezik). Ovaj vid terapije je posebno efikasan kod alergija na polen, grinje i životinjsku dlaku. Imunoterapija može trajati od tri do pet godina, a njen cilj je smanjenje intenziteta alergijskih reakcija ili čak potpuno eliminisanje simptoma.

Prevencija alergija

Prevencija alergija uključuje mere za smanjenje izloženosti alergenima i opšte preporuke za zdrav način života koji jača imunitet.

Saveti za smanjenje izloženosti alergenima

Za smanjenje izloženosti alergenima u kućnom okruženju, preporučuje se redovno usisavanje sa HEPA filterima, pranje posteljine na visokim temperaturama i uklanjanje tepiha iz spavaćih soba. Tokom sezone polena, savetuje se držanje prozora zatvorenim i korišćenje klima uređaja sa filterima. Osobe alergične na životinjsku dlaku trebalo bi da ograniče kontakt sa kućnim ljubimcima i ne dozvoljavaju im pristup spavaćoj sobi.

Zdrav način života

Održavanje zdravog načina života može značajno doprineti prevenciji alergija i ublažavanju simptoma. Preporučuje se redovna fizička aktivnost, koja jača imunitet i smanjuje stres. Balansirana ishrana bogata antioksidansima, vitaminom C i omega-3 masnim kiselinama može pomoći u modulaciji imunološkog odgovora. Adekvatna hidratacija je takođe važna, jer pomaže u eliminaciji toksina iz organizma.

Smanjenje izloženosti duvanskom dimu i drugim zagađivačima vazduha može značajno smanjiti rizik od razvoja alergija. Redovan i kvalitetan san je takođe ključan za održavanje jakog imuniteta. Konačno, upravljanje stresom kroz tehnike relaksacije, meditaciju ili jogu može pomoći u smanjenju intenziteta alergijskih reakcija, s obzirom na to da stres može pogoršati simptome alergija.