Sadržaj

BIRADS je skraćenica za “Breast Imaging Reporting and Data System” i predstavlja usvojeni standard koji treba da osigura kvalitet u interpretaciji radioloških izveštaja koji su vezani za dojku.

Ovaj usvojeeni sistem je rezultat dugogodišnje saradnje velikog broja zdravstvenih udruženja, ali je publikovan i zaštićen od strane Američkog Koledža za Radiologiju (American College of Radiology, ACR).

Sistem je dizajniran tako da standardizuje izveštaje, smanjuje konfuziju i proizvoljnost u interpretacijama radioloških modaliteta i tako se primenjuje u rutinskom radu medicinskih radnika, a svrha mu je da olakšava komunikaciju između lekara u multidisciplinarnom pristupu, sa samo jednim ciljem, da se zajednički proceni rizik kod pacijenta za postojanje maligniteta dojke. Takođe ima svrhu i za internacionalnu uporedivost radioloških izveštaja.

BIRADS treba da osigura kontrolu kvaliteta, omogući komunikaciju, istraživanje, praćenje toka i ishoda bolesti, a sve to je usmereno na podizanje kvaliteta dijagnostike i terapije bolesti kod pacijenata.

Kada je uveden BIRADS sistem?

Ovaj Sistem je prvobitno osmišljen i kreiran 1993. godine, u formi Atlasa, da bi se menjao tokom vremena, sledeći potrebe radiologa, kao i novine u dijagnostici dojke. Poslednje 5. izdanje Atlasa je izdato 2013. godine i sastoji se od tri publikacije:

    • Ultrazvučni BI RADS leksikon, 2. izdanje;

    • Mamografski BI RADS leksikon, 5. izdanje;

    • MRI BI RADS leksikon, 2. izdanje

Ova BIRADS publikacija sadrži leksikon standardizovane terminologije (desktriptore – opise) za mamografiju, ultrazvuk dojki i MRI, kao i poglavlje o organizaciji izveštaja i poglavlja o daljem postupanju u svakodnevnoj praksi.

BIRADS sadrži sledeće komponente:

    • Leksikon opisa;

    • Preporuka o strukturi radiološkog izveštaja sa donošenjem definitivnog radiološkog zaključka kodiranog od 0-6 i pridružena preporuka o daljem postupku; i

    • Okvir za prikupljanje podataka i njihovu reviziju.

Šta treba da sadrži jedan standardni radiološki izveštaj?

Na osnovu BIRADS se izrađuje radiološki izveštaj, koji bi u standardnoj formi trebao da sadrži sledeće elemente:

    • Indikacija

    • Skrining studija, dijagnostička studija ili praćenje.

    • Bitni podaci iz medicinske istorije pacijenta.

    • Struktura dojki

    • Bitan radiološki nalaz:

    • Koristi morfološke opise: masa, asimetrija, narušena arhitektonika i kalcifikacije. Ovi nalazi mogu imati i pridružene nalaze, na primer, masa može biti praćena zadebljanjem kože, retrakcijom mamile, kalcifikacijama, i slično.

    • Korelira nalaz sa kliničkom informacijom, mamografijom, ultrazvukom ili MRI. Integriše mamografski i ultrazvučni nalaz u jedan zajednički izveštaj.

    • Komparaciju sa prethodnim pregledima

    • Potreba za prethodnim pregledima postoji samo ukoliko su neophodni za definitivno kodiranje.

    • Radiološki zaključak – finalna kategorija

    • Primenjuje BIRADS numeričku kategoriju 0-6 i opisnu frazu koja joj odgovara;

    • U slučaju više nalaza, konačna kategorija je najveća numerička kategorija (BIRADS 6)

    • Ukoliko se rade i mamografija i ultrazvuk, konačna kategorija je bazirana na većoj, tj. onoj sa većom verovatnoćom za malignitet.

    • Dalje preporuke radiologa

    • Neočekivan nalaz se posebno naznačuje ordinirajućem lekaru i sve što je usmenim putem rečeno pacijentu ili ordinirajućem lekaru bi trebalo biti dokumentovano u izveštaju.

Mamografski i ultrazvučni leksikon su vrlo slični, s tom razlikom da ultrazvučni leksikon ima i neke specifične deskriptore.

Mamografski BIRADS leksikon

Struktura tkiva dojki u mamografiji

Prema BIRADS standardu iz 2003. godine, klasifikacija gustine tkiva dojke bila je zasnovana na subjektivnoj proceni između glandularnog i masnog tkiva same dojke. Postojale su četiri kategorije: ACR 1 (manje od 25% fibroglandularnog tkiva), ACR 2 (između 25 i 50%), ACR 3 (između 50 i 75%) i ACR 4 (sa više od 75% fibroglandularnog tkiva).

U ažuriranom izdanju iz 2013. se odstupilo od korišćenja procentualnog odnosa zbog shvatanja da je u pojedinačnim slučajevima značajnije razmotriti mogućnost da tumor može ostati neprimetan zbog prisustva fibroglandularnog tkiva, umesto da se gustina dojki koristi kao primarni pokazatelj rizika od raka dojke.

Zbog ovih promena, u izdanju BIRADS-a iz 2013. godine, struktura tkiva dojki na mamografu je klasifikovana u četiri kategorije, od a do d, zasnovane na detaljnoj deskriptivnoj analizi:

    • a – dojke s lipomatoznim tkivom, gde mamografija pokazuje visoku senzitivnost;

    • b – prisutne su “raspršene” oblasti fibroglandularnog tkiva;

    • c – dojke sa heterogenom strukturom, koja može “skrivati” sitne tumorske formacije (senke);

    • d – izrazito “guste”, odn. denzne dojke, koje umanjuju efikasnost mamografije u detekciji.

Standardizovana terminologija za opis nalaza mamografa

A. Tumorska masa ili senka?

Termin “masa” se definiše kao 3D lezija u prostoru koja se vidi u dve različite projekcije. Ukoliko se takva masa vidi samo u jednoj projekciji, zove se “asimetrija”, dok se ne potvrdi njena trodimenzionalnost.

    • Oblik: okrugao/ovalan/iregularan

    • Margine: oštro ograničena/nejasne (skrivene)/mikrolobulirane/neoštro ograničena/spikulirana

    • Intenzitet: masti/nizak/izo, jednak okolnom tkivu/visok.

B. Narušena arhitektonika

Termin “narušena arhitektonika” se može definisati kada je prisutna distorzija normalne arhitekture, ali bez vidljive mase. Uključene pravilne, tanke linije ili spekulacije koje se radijalno propagiraju od jedne tačke (radijalna orijentacija vezivnih pregrada), fokalna retrakcija, distorzija ili zaravnjivanje ruba parenhimskog konusa. Diferencijalno dijagnostički dolaze u obzir tkivni ožiljak ili karcinom. Narušena arhitektonika se može videti i kao pridruženi nalaz, kada se povećava verovatnoća za malignitet.

C. Asimetrija

Ovakav nalaz predstavlja unilateralni depozit fibroglandularnog tkiva, koji se ne uklapa u definiciju „mase“. Asimetrija je zona fibroglandularnog tkiva vidljiva samo u jednoj projekciji, najpre je posledica sumacionog efekta vezivnih pregrada. Fokalna asimetrija se vidi u dve projekcije i najpre je stvarni nalaz, zbog čega je neophodno diferentovati je od mase. Globalna asimetrija je asimetrija tkiva koje zauzima bar četvrtinu dojke i najčešće je konstitucionalna varijacija. “Developing”, de novo asimetrija je nov nalaz, veća i izraženija u odnosu na prethodni pregled.

Kako razlikovati masu od asimetrije?

Svi tipovi asimetrije imaju drugačije margine u odnosu na pravu tumorsku senku i manje su izražene. Asimetrija je slična diskretnoj zoni fibroglandularnog tkiva, osim što je unilateralna, bez simetrije sa drugom dojkom. Asimetrija ima konkavne margine i obično je ispresecana masnim komorama, za razliku od mase koja ima konveksnu granicu prema spoljašnjem tkivu i intenzivnijeg je centra nego periferije

D. Kalcifikati

Morfologija može biti:

    • Tipično benigna: Kožna; vaskularna; grube; velike štapićaste; kružne ili punktiformne promene veličine manje <1mm; prstenaste; distrofične; kalcijumsko mleko i suture;

    • Suspektna – Koja odgovara amorfnim (BIRADS 4b); Grubo heterogeni (BIRADS 4b); Fini pleomorfni (BIRADS 4c); i fino linearni ili linearno granajući (BIRADS 4c).

Distribucija kalcifikata može biti: difuzna; regionalna koja zauzima više od 2cm; grupisana gde se grupiše minimum 5 kalcifikata na površini od 1cm ili više kalcifikata unutar površine od maksimalno 2cm; linearna; i segmentna.

Pridruženi nalaz može biti: retrakcija kože; retrakcija bradavice; zadebljanje kože; trabekularno zadebljanje; aksilarna limfadenopatija; narušena arhitektonika; i kalcifikati.

Kalcifikati na dojci

Standardizovana terminologija prilikom lokalizacije uočenih promena na mamogramu

Prilikom lokalizacije uočenih promena tokom pregleda na mamografu, neophodna je upotreba  standardizovane terminologije:

    • Jasno naznačiti da li je u pitanju mamogram leve ili desne dojke;

    • Uočenu promenu/promene locirati prema pripadnosti kvadrantu i/ili podeoku na časovniku;

    • Odrediti dubinu promene, na osnovu pripadnosti jednoj od trećina parenhimskog konusa (anteriorna/medijalna/posteriorna);

    • Izmeriti rastojanje promene od mamile.

Standardizovana terminologija za merenje veličine promena uočenih na mamogramu

Veličina senke podrazumeva uvek najduži dijametar, a najkraći pod pravim uglom u odnosu na njega. Spikuliranim senkama ne meriti spikule. Kod narušene arhitektonike i asimetrije aproksimirati najduži dijametar. Pri merenju zone distribucije kalcifikata uvek aproksimirati njenu najdužu linearnu dimenziju. Kod limfonodusa uvek meriti kraću osovinu.

Ultrazvučni BI RADS leksikon

Struktura dojki na ultrazvuku:

    • lipomatozna homogena ehotekstura

    • fibroglandularna homogena ehotekstura

    • heterogena ehotekstura

Standardizovana terminologija prilikom opisivanja ultrazvučnog nalaza

Većina mamografskih deskriptora je ista i za ultrazvuk dojke, ipak razlike postoje koje se najviše tiču opisa tumorskih promena.

A. Tumorska promena ili masa?

    • Oblik: okrugao; ovalan; nepravilan;

    • Orijentacija: paralelna ili vertikalna;

    • Margine: oštro ograničena; neoštro ograničena (neoštra / angulirana / mikrobluirana / spikulirana);

    • Ehogenost: anehogena; hipoehogena; kompleksna cistična i solidna; izoehogena; hiperehogena; heterogena;

    • Posteriorni fenomen: nema; pojačanje; slabljenje; kombinovani.

B. Kalcifikati

Kada su u pitanju kalcifikati, njihova vizualizacija i karakterizacija je slabija u odnosu na mamografiju, ali oni i dalje mogu biti vidljivi, posebno unutar tumorske promene kao ehogeni fokusi.

C. Pridruženi nalazi

Narušena arhitektonika, patologija duktusa, retrakcija i zadebljanje kože, edem, vaskularizovanost, elastičnost.

D. Posebni ili specijalni slučajevi

Posebni ili specijalni slučajevi su oni sa jedinstvenom dijagnozom ili patognomoničnog ultrazvučnog izgleda. U pitanju su: prosta cista; komplikovana cista; klaster mikrosta; tumor u/na koži; strano telo uključujući implante; intramamarni limfni nodus; aksilarni limfni nodus; vaskularna patologija; postoperativna tečna kolekcija; masna nekroza.

Standardizovana terminologija prilikom lokalizacije uočenih promena na ultrazvuku

Kao  i kod mamografije, i u slučaju lokalizacije uočenih promena tokom pregleda na ultrazvuku, neophodna je upotreba  standardizovane terminologije:

    • Jasno naznačiti da li je u pitanju ultrazvuk leve ili desne dojke;

    • Uočenu promenu notirati i prema kvadrantu i prema podeoku na časovniku (navedene podatke dopuniti na slici sa ultrazvučnim pokazateljima, oznakom na šemi i položajem sonde);

    • Izmeriti rastojanje promene od mamile.

Standardizovana terminologija za merenje veličine promena uočenih na ultrazvučnom pregledu

Pri ultrazvučnom pregledu sva merenja se vrše po istim kriterijumima, kao i na mamografiji, uz izuzetak kod limfonodusa, gde se uvek meri debljina korteksa.

Prikaz BIRADS kategorija i rizika za malignitet sa preporukama koje proističu iz navedenih kategorija (tabela preuzeta i prevedena sa sajta Radiology Assistant).

BI-RADS klasifikacija tabela

 

Izvori:

    1. https://www.acr.org/Clinical-Resources/Reporting-and-Data-Systems/Bi-Rads

    1. https://www.ajronline.org/doi/full/10.2214/ajr.174.6.1741769#REF15

    1. https://pubs.rsna.org/doi/abs/10.1148/radiol.2392042127?journalCode=radiology

    1. https://radiologyassistant.nl/breast/bi-rads/bi-rads-for-mammography-and-ultrasound-2013#reporting-examples-of-reporting

    1. https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/7328?locale-attribute=en