Sadržaj:
Karcinomi nadbubrežnih žlezda se najčešće otkrivaju slučajno – “incidentalomi”. Maligni tumori nadbubrega su: adenokortikalni karcinom, feohromocitom i metastaze. Karcinom se najčešće karakteriše znacima Kušingove bolesti, a kod muškaraca, mada retko, znacima fertilizacije (ginekomastija i atrofija testisa). Hormonski neaktivan tumor daje neodređene simptome (bol u leđima, mučninu, povraćanje).
UZ nalaz kod pacijenata sa karcinomom nadbubrega
Ultrazvučna evaluacija normalne nadbubrežne žlezde je teška. Ovo je zbog gasa u crevima, te se leva nadbubrežna žlezda ne može vizualizovati usled akustičke senke porekla creva, ali i zbog male velićine žlezde. Normalne nadbubrežne žlezde se ultrazvučno ne diferenciraju.
Metastaski izmenjene nabubrežne žlezde se prikazuju kao jasno ograničene, heteroehogene mase. Karcinom se često ne detektuje, dok ne dostigne veličinu preko 8 cm. Kada se vizualizuje ehosonografski je nehomogen, dominatno hipoehogen sa iregularnim ivicama. Feohromocitom se otkriva kada ima više centimetara u prečniku, mešovite je ehogenosti, glatkih ivica i okrugao. Feohromocitom je na dopler pregledu hipervaskularizovan, za razliku od karcinoma i metastaza koje su hipovaskularne lezije.
CT i MR nalaz kod pacijenata sa karcinomom nadbubrega
Nadbubrežna žlezda se sastoji iz korteksa i medule. U korteksu se najčešće javljaju adenomi i karcinomi, a u meduli feohromocitom i neuroblastom.
Adenomi su male, homogene, jasno ograničene lezije sa uniformnom opacifikacijom. Adenom se karakteriše prisustvom masnih polja, niskih HU. I benigne i maligne lezije mogu postati nehomogene zbog aplikovanja kontrasta. Prisustvo nekroze upućuje na malignitet, kao i veličina lezije veća od 4cm.
Adenokortikalni karcinom je velika nehomogena masa, sa heterogenim postkontrastnim pojačanjem denziteta, i nekada može postati toliko veliki da je nemoguće otkriti njegovo poreklo. Ukoliko su prisutne, kalcifikacije su uglavnom centralno postavljene. Širenje u okolne krvne sudove je često. Gubitak masnog plana može uputiti na zahvaćenost okolnih organa. Metastazira hematogeno u pluća, jetru i kosti.
Feohromocitom je redak oblik tumora koji u 10% slučajeva može biti bilateralan, 10% maligan i 10% asimptomatski. Mali su homogeni, dok su veći nehomogeni sa poljima nekroze i krvarenja. Metastaze su najčešće tumorske promene na žlezdi i slične su po karakteristikama adenomu.
Oko 70% adenoma sadrži veliku količinu masti (lipid-rich adenomi), dok skoro sve maligne lezije ne sadrže mast. Ako postoji postkontrastno pojačanje denziteta 10HU ili manje, radi se o adenomu.
Vrednost atenuacije meri se u prekontrastnom CT-u, u ranoj fazi i 15min nakon aplikacije kontrasta. U tabeli ispod prikazana je formula po kojoj se izračunava wash-out promene vizualizovane na nadbubrežnoj žlezdi koja omogućava diferencijaciju benigne od maligne promene.
APW je absolutno ispiranje promena, koja predstavlja količnik razlike atenuacije u ranoj fazi CT pregleda sa odloženom fazom u odnosu na razliku rane faze i nativne, prikazane u procentima. RPW je relativno ispiranje, koje predstavlja količnik razlike rane i odložene faze sa ranom fazom pregleda, prikazane u procentima.
Promene koje pokazuju APW veće od 60% i RPW veće od 40% su adenomi.
PET-CT nalaz kod pacijenata sa karcinomom nadbubrega
PET-CT je dobra metoda za analizu i detekciju adrenalnih metastaza koja koristi 18F-FDG, dok se drugi radiofarmaceutici koriste za dijagnozu drugih promena. Za dokazivanje feohromocitoma i paraganglioma koristi se F18-FDOPA zato što se on normalno ne koncentriše u nadbubregu.
dr Dejana Senji
specijalista radiologije