Limfomi

Limfomi se dele u dve osnovne kategorije:

1. Hodgkin limfom (HL), i

2. non-Hodgkin limfom (NHL) (85% B limfom, 15% T limfom).

Oni se dalje dele na više podgrupa. Limfomi su 2008. godine klasifikovani prema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije. Među NHL, difuzni veliki B-ćelijski limfomi (DLBCL) je najčešći podtip (31% od ukupnog broja), folikularni limfomi (približno 25%), ekstranodalni marginalni (MALT) limfomi (predstavljaju 8%), mantle cell limfom (6%) i primarni mediastinalni veliki B-ćelijski limfom (PMLBCL) (2-3%). Sve u svemu, uobičajeni “nodalni” T- ćelijski limfomi (periferni N-ćelijski NOS, angioimunoblastični i limfom anaplastičnih velikih ćelija) čine oko 8% ukupnih slučajeva NHL, dok mali limfatični limfom i B-hronična limfocitna leukemija (B-CLL) čine oko 10% ukupnog broja NHL-a. Međutim, ove brojke su zasnovane na histološkim podacima, dok se mnogi slučajevi B-CLL dijagnostikuju putem citometrije krvi, bez biopsije limfnih čvorova i biopsije kostne srži. Tako da je B-CLL zaseban entitet sa godišnjom incidencom od 4-5 na 100.000 slučajeva.

CT je zlatni standard, dok se MR i UZ koriste u daljoj evaluaciji bolesti. Ne koristi se TNM klasifikacija kao za druge tumore, već Ann Arbor klasifikacija (tabela ispod).

Nodularna bolest

Za praćenje limfoma koristi se veličina nodusa. Morfologija i kontrastno pojačanje nisu korisni za praćenje. Retko se javlja nekroza i kalcifikacije.

Koristi se kraći dijametar nodusa, i smatra se patološkim sve preko 10mm (za neke grupe su druge vrednosti: retrofaringealni – 8mm, retrokruralni – 6mm, gastrohepatični i LN u porti hepatis – 8mm, unutrašnji ilijačni – 7mm, i obturatorni – 8mm). Klaster LN i multipli LN normalnih dimenzija, mogu se smatrati znacima rane bolesti.

Ekstranodularna bolest

Može se manifestovati uvećanje celog organa ili kao pojedinačna parenhimska masa ili multiple fokalne lezije.

CT pregled u praćenju odgovora limfoma na terpiju

Odgovor na terapiju na CT-u podrazumeva regresiju svih LN na normalnu veličinu. Glavni nedostatak CT-a predstavlja nemogućnost razlikovanja rezidualnih masa ostatka tumorskog tkiva od postterapijske fibroze i nekroze.

MR pregled u praćenju odgovora limfoma na terpiju

Ne koristi se kao rutinska metoda, osim kod primarnog limfoma CNS-a. Kod CNS limfoma imunokompromitovanih pacijenata, tumor je izointenzan do hipointenzan, u odnosu na sivu masu na T1W i T2W. Tipična lokalizacija je periventrikularna bela masa. Postkontrastno pojačanje je homogeno. Na DWI je hiperintenzan.

PET-CT u dijagnostici malignog limfoma

Glavni za procenu odgovora na terapiju, senzitivniji od CT-a zbog toga što može detektovati bolest u LN normalne veličine, ili registrovati ekstranodalnu bolest.

U HL, FDG najviše resorbuju ćelije inflatornog tumorskog mikrookruženja, za razliku od NHL-a gde to čine tumorske ćelije. Količina FDG je u korelaciji sa stepenom tumora. PET se rutinski koristi kod HL i agresivnog B-ćelijskog limfoma. PET posle tretmana treba da se radi za 4-6 nedelja posle hemio- i imunoterapije i 8-12 nedelja posle radioterapije da bi se izbegli lažno pozitivni nalazi zbog zapaljenske reakcije ili lažno negativni zbog citostatika.