Sadržaj:

Limfomi se dele u dve osnovne kategorije:

1. Hodgkin limfom (HL), i

2. non-Hodgkin limfom (NHL) (85% B limfom, 15% T limfom).

Oni se dalje dele na više podgrupa. Limfomi su 2008. godine klasifikovani prema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije. Među NHL, difuzni veliki B-ćelijski limfomi (DLBCL) je najčešći podtip (31% od ukupnog broja), folikularni limfomi (približno 25%), ekstranodalni marginalni (MALT) limfomi (predstavljaju 8%), mantle cell limfom (6%) i primarni mediastinalni veliki B-ćelijski limfom (PMLBCL) (2-3%). Sve u svemu, uobičajeni “nodalni” T- ćelijski limfomi (periferni N-ćelijski NOS, angioimunoblastični i limfom anaplastičnih velikih ćelija) čine oko 8% ukupnih slučajeva NHL, dok mali limfatični limfom i B-hronična limfocitna leukemija (B-CLL) čine oko 10% ukupnog broja NHL-a. Međutim, ove brojke su zasnovane na histološkim podacima, dok se mnogi slučajevi B-CLL dijagnostikuju putem citometrije krvi, bez biopsije limfnih čvorova i biopsije kostne srži. Tako da je B-CLL zaseban entitet sa godišnjom incidencom od 4-5 na 100.000 slučajeva.

CT je zlatni standard, dok se MR i UZ koriste u daljoj evaluaciji bolesti. Ne koristi se TNM klasifikacija kao za druge tumore, već Ann Arbor klasifikacija (tabela ispod).

Ann Arbor klasifikacija

Nodularna bolest

Za praćenje limfoma koristi se veličina nodusa. Morfologija i kontrastno pojačanje nisu korisni za praćenje. Retko se javlja nekroza i kalcifikacije.

Koristi se kraći dijametar nodusa, i smatra se patološkim sve preko 10mm (za neke grupe su druge vrednosti: retrofaringealni – 8mm, retrokruralni – 6mm, gastrohepatični i LN u porti hepatis – 8mm, unutrašnji ilijačni – 7mm, i obturatorni – 8mm). Klaster LN i multipli LN normalnih dimenzija, mogu se smatrati znacima rane bolesti.

Ekstranodularna bolest

Može se manifestovati uvećanje celog organa ili kao pojedinačna parenhimska masa ili multiple fokalne lezije.

multiple fokalne lezije

CT pregled u praćenju odgovora limfoma na terpiju

Odgovor na terapiju na CT-u podrazumeva regresiju svih LN na normalnu veličinu. Glavni nedostatak CT-a predstavlja nemogućnost razlikovanja rezidualnih masa ostatka tumorskog tkiva od postterapijske fibroze i nekroze.

MR pregled u praćenju odgovora limfoma na terpiju

Ne koristi se kao rutinska metoda, osim kod primarnog limfoma CNS-a. Kod CNS limfoma imunokompromitovanih pacijenata, tumor je izointenzan do hipointenzan, u odnosu na sivu masu na T1W i T2W. Tipična lokalizacija je periventrikularna bela masa. Postkontrastno pojačanje je homogeno. Na DWI je hiperintenzan.

CNS limfom

PET-CT u dijagnostici malignog limfoma

Glavni za procenu odgovora na terapiju, senzitivniji od CT-a zbog toga što može detektovati bolest u LN normalne veličine, ili registrovati ekstranodalnu bolest.

U HL, FDG najviše resorbuju ćelije inflatornog tumorskog mikrookruženja, za razliku od NHL-a gde to čine tumorske ćelije. Količina FDG je u korelaciji sa stepenom tumora. PET se rutinski koristi kod HL i agresivnog B-ćelijskog limfoma. PET posle tretmana treba da se radi za 4-6 nedelja posle hemio- i imunoterapije i 8-12 nedelja posle radioterapije da bi se izbegli lažno pozitivni nalazi zbog zapaljenske reakcije ili lažno negativni zbog citostatika.

 

Picture of dr Dejana Senji

dr Dejana Senji

specijalista radiologije