Sadržaj:

Najčešći tumori u ovoj regiji su skvamocelularni karcinomi (90%), koji su neretko povezani sa upotrebom cigareta i alkohola.

Pacijenti sa skvamocelularnim tumorima u predelu glave i vrata, često imaju odmakli stadijum lokalnog tumora uz lokalno i regionalno širenje bolesti. Ovi pacijenti zahtevaju multidisciplinarni pristup a terapija uključuje hirurgiju, radio i hemioterapiju.

UZ kod pacijenata sa tumorima glave i vrata

UZ je početni modalitet pregleda za površinske mase vrata. UZ i FNA predstavljaju dijagnostičku metodu kojom se postavlja dijagnoza svih promena. Color doppler i Pulse doppler dopunjuju ovu metodu osvrtom na vaskularizovanost promene, kao i elastografija sa osvrtom na tvrdoću tkiva pregledane promene. Ultrazvuk vrata se najčešće koristi kod tumora površnih organa vrata (štitaste žlezde, paratiroidne žlezde, parotidne žlezde i LN).

UZ kod pacijenata sa tumorima štitaste žlezde

Nodusi u štitastoj žlezdi su česta pojava i najčešće se radi o benignim promenama. Malignitet je češći kod pacijenata mlađih od 20 i starijih od 60 godina. Osnovni zadatak UZ FNA je odvojiti maligne od benignih (oko 10% su maligni). Razlika između benignih i malignih nodusa, ogleda se u sledećem:

 

    • Veličina nodusa – nije signifikantna za malignitet.

    • Oblik nodusa – iregularan ili sferičan oblik imaju veću incidenciju maligniteta.

    • Eho struktura – maligni nodusi su češće solidnih komponenti ili mogu biti mešoviti. Cistični ili mešoviti sa mikrocistama (spongiformni) češće su benigni.

    • Ehogenost – karcinomi su uglavnom hipoehogeni u odnosu na tkivo žlezde, mada hipoehogenost nije specifična.

    • Ivice – iregularne, spikulirane ili loše definisane su u vezi sa povećanim rizikom za malignitet. Hipoehogeni sa perifernim haloom oko promene upućuju na benignost promene. Inkompletan ili odsutan halo suspektan je na tumor.

    • Kalcifikacije – mogu se javiti u svim tipovima karcinoma štitaste žlezde. Od svih znakova za UZ, mikrokalcifikacije su najspecifičnije.

    • Vaskularnost – periferna vaskularizacija upućuje na benignost, dok intranodalna može uputiti na malignitet. Cistična promena bez intranodalne vaskularizacije je malo verovatno da će biti papilarni karcinom.

    • Elastografija – maligno tkivo je tvrđe u odnosu na benigno.

    • Rast nodusa – nije patognomonično za malignitet.

    • Mulitiplost nodusa – isti stepen rizika kao i kod solitarnog nodusa. Nekada malignitet bude prisutan u dominantno najvećem nodusu.

Histološka klasifikacija tumora tireoidee

Tumori se dele na tumore koji rastu iz ćelija žlezde (papilarni, folikularni i anaplastični karcinom), iz parafolikularnih ćelija (medularni), limfomi i retki tumori ćelija strome (sarkomi).

Papilarni karcinom predstavlja najčešći malignitet (75-80%). Sonografski to je hipoehogen nodus sa iregularnim ivicama, hipervaskularizovan sa mikrokalcifikacijama.

Papilarni karcinom

Folikularni karcinom predstavlja 10% od svih tumora. Teško je diferencirati adenom od karcinoma. Obično se radi o inkapsuliranoj promeni sa dobro definisanim ivicama i perifernim hipoehogenim haloom koji predstavlja fibroznu kapsulu. Postoje dva tipa, minimalno invazivni koji je inkapsuliran za razliku od invazivnog tipa koji iz kapsule prolazi u krvne sudove i okolni parenhim. Cistične komponente i vaskularizacije su retke, dok je periferni halo čest. Češće metastazira u kosti i jetru nego u limfatike.

Medularni karcinom je neuroektodermalni tumor i predstavlja palpabilni bezbolni nodus kod pacijenata u 5 i 6 dekadi života. Bolest često metastazira u limfne čvorove vrata. Sonografski je solitarna hipoehogena promena sa iregularnim ivicama, hipervaskularizovan i sa kalcifikatima koji su grubi, centralno postavljeni.

Medularni karcinom

Anaplastični karcinom je redak, esktremno agresivan tumor. Kod starijih brzo raste i najčešće metastazira u pluća, kosti, mozak i jetru. Sonografski je veliki, fiksiran, tvrd, heteroehogen, a okolni LN su često uvećani. Može da invadira okolne strukture (karotide, traheju i mišiće). Limfom predstavlja brzo uvećavajuću, bezbolnu masu na vratu. Može se pojaviti kod već postojećeg Hašimoto tireoiditisa. Sonografski je hipoehogen sa pseudocističnim komponentama.

Paratireoidni karcinom

Paratireoidni karcinom je neuobičajan uzrok hiperparatireoidizma koji predstavlja manje od 2% svih slučajeva. Dijagnostikuje se patomorfološkim pregledom, pogotovo u slučaju primarnog hiperparatireoidizma i paralize nervusa rekurensa. Sonografski je veliki okrugao, iregularnih ivica i sa odsustvom kapsule. Mogu se javiti metastaze u regionalnim LN. UZ pregled nije efikasan kod tumora manjih od 10mm.

Paratireoidni karcinom

Maligniteti pljuvačnih žlezda

Postoji mnogo vrsta epitelijalnih tumora, od koji 20% čine tumori pljuvačnih žlezdi. Karcinomi pljuvačnih žlezda mogu rasti brzo i biti vezani za kožu ili kosti. Često su bolni i mogu dovesti do paralize ili pareze n. facialisa, iregularnih ivica, sa distalnom atenuacijom, iregularnog ili poligonalnog oblika. CT i MR su potrebni za detekciju širenja bolesti.

Epitelijalni tumor

CT i MR nalaz kod tumora glave i vrata

Prednosti MR ogleda se u sledećem:

 

    • bolji kontrast mekih tkiva koji rezultira boljom procenom tumora i njegovog rasta;

    • ne koristi jodna kontrastna sredstva;

    • visoko senzitivna metoda za detekciju perineuralnih i intrakranijalnih bolesti.

Nedostaci MR ogledaju se u sledećem:

 

    • kontraindikovan je kod pacijenata sa ugrađenim pacemaker-om i drugih implantata;

    • nepouzdan je za dijagnozu malih tumorskih depozita u LN normalne veličine;

    • dužina pregleda.

Prednosti CT-a ogleda se u sledećem:

 

    • brz i relativno dostupan pregled;

    • dobro se podnosi;

    • pogodan za prikazivanje koštanih struktura i kalcifikacija.

Nedostaci CT-a ogledaju se u sledećem:

 

    • zračenje;

    • alergija na kontrast;

    • lošija kontrastna rezolucija u odnosu na MR.

MR je metoda izbora za nazofaringealne, sinonazalne i parotidne tumore. Dobra metoda za detekciju orbitalnog ili intrakranijalnog širenja bolesti, za tumore jezika i usne duplje.

Sa druge strane, CT je dobar za dijagnostiku tumora orofaringsa i laringsa, zbog manje artefakata usled disanja i gutanja. Takođe, CT je bolja metoda za dijagnostiku koštane frakture i kalkuluse koji opstruišu izvodne kanale žlezda.

Godište pacijenata je jako bitno u postavljanju diferencijalne dijagnoze tumora glave i vrata. Kod dece, 90% promena je benigno, dok su maligne lezije uglavnom limfomi. Kod odrasle populacije, ako isključimo tumor štitaste žlezde, 90% su maligne lezije. Između 20 i 40 godine života pacijenta, najčešći su limfomi, dok su kod starijih od 40 godina najčešće nodalne metastaze skvamocelularnog karcinoma.

Status limfnog nodusa je važan prognostički faktor. Glavni faktor je veličina. Veći kraći promer od 11mm i više za LN duž karotidno-jugularnog lanca i 10mm i više za ostale regije pobuđuje sumnju da su maligno izmenjeni. Ostali kriterijumi su oblik (kružan), prisustvo centralne nekroze LN-a (CT senzitivan za nekrozu) takođe ukazuje na malignost, dok ovalan oblik, sa hiperehogenim hilusom najčešće predstavlja benigni oblik reaktivnog LN.

PET-CT u dijagnostici tumorima glave i vrata

PET-CT je suverena metoda za dijagnostiku tumora i promena u LN. Nedostatak je lažno pozitivan nalaz u LN koji zbog zapaljenja imaju povećanu absorbciju kontrasta.

Picture of dr Dejana Senji

dr Dejana Senji

specijalista radiologije