Sadržaj:

Od svih urotelijalnih tumora najčešći je tumor mokraćne bešike. Većina karcinoma mokraćne bešike ne invadira mišićni sloj, te se može ukloniti transuretralnom resekcijom uz hemioterapiju. Invazivni tumori zahtevaju radikalnu cistoprostaktektomiju i radikalnu nefroureteroktomiju. Metastaze se teško leče, jer je odgovor na hemioterapiju loš. Oko 90% svih karcinoma su tumori prelaznog epitela (TCC).

TNM klasifikacija tumora bešike

Najčešći klinički simptom je bezbolna hematurija. Ultrazvuk je najdostupnija, neivazivna, jeftina metoda, bez jonizujućeg zračenja koja se prva koristi za pregled pacijenata sa hematurijom. Intravenska urografija (IVU) je dijagnostička metoda koja ima limitiranu ulogu u dijagnostici tumora bešike, s obzirom da ima malu senzitivnost za male i karcinome in situ. CT nije preporučena dijagnostička metoda za dijagnozu u inicijalnoj evaluaciji hematurije, s obzirom da nikako ne može da zameni cistoskopiju i biopsiju, koje su metode izbora za dijagnozu u ovom stadijumu bolesti. CT je dobra metoda za dijagnozu tumora gornjih mokraćnih puteva. Može se primeniti kod makroskopske hematurije i negativne cistoskopije. MR ima slične indikacije kao i CT.

Imaging i Staging/Grading

T-stadijum

UZ i IVU ne daju dovoljno informacija, dok postkontrasna CT urografija ima povećanu senzitivnost u proceni ekstenzije primarnog tumora. MR zbog velike kontrasnosti između tkiva predstavlja idealan metod, da razdvoji kontrastom naglašeno ekstravezikano tumorsko tkivo od postoperativnih promena i normalnog perivezikalnog masnog tkiva.

N i M stadijum

CT je metoda izbora u određivanju proširenosti tumora u regionalne LN, kao njegovo širenje u vidu udaljenih metastaza. Klasičan MR pregled ne obezbeđuje više informacija, mada aplikacija limfotropnog kontrasta povećava senzitivnost MR pregleda za razlikovanje malignih od reaktivnih LN.

Otkrivanje udaljenih metastaza je izuzetno vaţno u odabiru terapije pogotovo ako menja pristup lečenja od hirurškog do konzervativnog uz hemioterapiju. CT i MR su takođe preporučeni za otkrivanje širenja tumora u udaljene organe kao što su jetra i pluća. Ostali organi, kao što su kosti i mozak se snimaju isključivo ako postoje simptomi bolesti vezani za moguće metastasko širenje, s obzirom da su ovo organi u kojima su metastaze ovog tumora retke. MR je u tom sluĉaju metoda izbora.

Praćenje

Praćenje neivazivnih tumora, bazirano je na cistoskopiji. Periodična evaluacija gornjih mokraćnih puteva radi se CT-om ili MR-om. Tumori u pT2 ili pT3 stadijumu ili u slučaju pozitivnih regionalnih LN nakon radikalne cistektomije se prate na magnetnoj rezonanci.

UZ nalaz kod pacijenata sa karcinomom bubrežne karlice i mokraćne bešike

Tranziciocelularni karcinom je najčešći karcinom urotelijalnog trakta. U većini slučajeva lezija je hipoehogena ili izoehogena u odnosu na parenhim bubrega, ali kada je većeg gradusa ili kada postoji hemoragija postaje nehomogena. Tumor može da se širi prema korteksu, infiltriše ga i da prouzrokuje fokalnu deformaciju ivice bubrega.

UZ nalaz kod pacijenata sa karcinomom bubrežne karlice i mokraćne bešike

Karcinom bešike je ehogena lezija u odnosu na anehogenu tečnost u mokraćnoj bešici. Zid bešike je ehogeniji od tumora tako da se vidi jasna granica. Teško se na UZ-u uočava dublja invazija bešike i okolnih struktura.

dublja invazija bešike i okolnih struktura

CT i MR nalaz kod pacijenata sa karcinomom porekla uroepitela

Karcinom urotela je često multifokalan tumor. Dok je cistoskopija metoda izbora za pregled mokraćne bešike, imidžing metode su metode izbora za detekciju karcinoma gornjeg urinarnog trakta.

CT i MR nalaz kod pacijenata sa karcinomom porekla uroepitela

Rano otkrivanje karcinoma bešike je važno, s obzirom da ovaj karcinom onda ima dobru progozu. Najvažnije pitanje je da li tumor vrši invaziju mišića mokraćne bešike ili ne. Kod pacijenata sa površinskim karcinomom, koji je ograničen na mukozu i laminu propriju, terapija izbora je transuretralna resekcija, dok kod invazije mišićnog sloja terapija je hiruška tj. cistektomija. CT tu ima malu ulogu, s obzirom da ne može da detektuje invaziju, dok je MR superirna metoda, zbog povećane senzibilnosti i mogućnosti vizualizacije mišićnog sloja. Obe metode nisu dovoljno specifične za određivaje stadijuma T3a (prodor tumora u perivezikalno masno tkivo), ali su važne u detekciji T3b ili višeg stadijuma zbog mogućeg benefita neadjuvantne terapije. Takođe obe metode su pogodne za detekciju uvećanih LN ili udaljenih metastaza.

uvećani LN ili udaljene metastaze
Picture of dr Dejana Senji

dr Dejana Senji

specijalista radiologije